Komercijalizacija Fudbala

Britanski sociolog Grejam Skembler u svojoj knjizi Sport i društvo iznosi podatke o zaradama fudbalera u Engleskoj u periodu od početka dvadesetog veka, kada su u kolevci fudbala, počeli da se javljaju prvi profesonalni...Komercijalizacija Fudbala

Britanski sociolog Grejam Skembler u svojoj knjizi Sport i društvo iznosi podatke o zaradama fudbalera u Engleskoj u periodu od početka dvadesetog veka, kada su u kolevci fudbala, počeli da se javljaju prvi profesonalni fudbaleri, pa sve do kraja šezdesetih godina istog veka. U ranom stadijumu profesionalizma zarada fudbalera bila je ograničena, pa je tako na primer odlučeno da maksimalna zarada fudbalera u sezoni 1901/02. bude četiri funte, što za to vreme nije bila zanemarljiva suma, s obzirom na to da su zanatlije bile plaćene dvostruko manje.

većeg dela perioda između dva rata maksimalna plata fudbalera bila je oko osam funti nedeljno, da bi u periodu od 1945. do 1961. plate profesionalnih fudbalera rasle sve do sume od dvadeset funti nedeljno tokom sezone i dodatnih sedamnaest funti tokom leta. U sezoni 1960/61, na mesto predsednika Asocijacije profesionalnih fudbalera dolazi Džimi Hil koji pod pretnjom štrajka insistira na tome da se ograničene zarade fudbalera ukinu. Nakon što je ovaj zahtev ispunjen, izgubljena je svaka kontrola nad prihodima i transferima igrača. A kada je 1968. ukinuta zabrana mogućnosti da fudbaleri angažuju agente i menadžere, otvorena je potpuno nova etapa fudbalskog profesionalizma.
Prema Skembleru, fudbaleri odjednom postaju „putujući biznismeni“ koji potpisuju sponzorske ugovore sa brojnim kompanijama čije proizvode reklamiraju. Danas globalni sponzori su Adidas i Nike koji svoje buduće ambasadore brenda pronalze u ranom razvoju stoga prate njihovu karijeru od 6-7 godine do profesinalnog takmičenja.
Danas su fudbalski transferi narasli do milonskih suma sa trocifrenim ciframa, dok neki fudbaleri od profesionalnih i sponzorskih ugovora, poslova brendiranja i sličnih aktivnosti zarađuju dvocifrene milionske iznose. To bi značilo da nastupi fudbalera stvaraju višak vrednosti za svoje klubove koji su postali kapitalistička preduzeća koja sportski rezultat pretvaraju u robu.

Koliko daleko je otišao ovaj proces dehumanizacije, u svojoj knjizi Sport: kritička sociologija pokušao je da pokaže Ričard Đulijanoti koji, na fonu teorije “rizičnog društva” nemačkog sociologa Urliha Beka, koji smatra da je moderno društvo proizvelo čitav niz rizika, pokušava da ukaže na pojavu telesnih rizika u savremenom sportu. Ovaj autor ističe kako savremeni sport obiluje ozbiljnim povredama i narušavanjem zdravstvenog stanja sportista, kako u fizičkom, tako i u psihičkom pogledu, pri čemi je sve zastupljenija pojava ozbiljnih povreda među decom koja se bave sportom. U tom kontekstu, Đulijanoti s pravom konstatuje da “ukoliko bi se na sport u potpunosti primenjivala pravila dečijeg rada, prekršaji trenera bili bi krivična dela”. Show more