Šta moram napraviti, da bi postao dobar tipster i zaradio na kladionici? To je jedno od najčeščih pitanja, sa kojim se susreće svaki kladioničar barem jednom u životu.
Dali neko pobjeđuje samo zbog sreče ili stvarno svog kladioničarskog znanja? Kako uopče videti, dali nečije klađenje ima smisao i dali se možemo nadati, da če nečiji sistem klađenja doneti uspeh i u budučnosti?
Odgovori na ta pitanja jako su bitni. Sve kladionice počele su se to pitati, da bi mogle identificirati one koji im predstavljaju pretnju. Svi profesionalni kladioničari počeli su sa istim pitanjima, da bi zarađivali i u budućnosti. Ali i svaki drugi kladioničar, ko ima barem neki izrađen sistem klađenja, želi znati, dali če taj sistem biti uspešan i ubuduče.
Sa druge strane, neko ko prati tipove nekog tipstera, isto zanima ga, dali če njegovi rezultati biti dobri i u budučnosti. Jer to, da ima neko odličan profit na prošlih 200 opklada, to nije dovoljan znak, da če tako biti i u narednih 1000 opklada.
Sreča ili Veština?
Ima li naše klađenje uopće smisao, prvo moramo pravilno i detajlno voditi statistiku o našim opkladama.
Klađenje je uvek kombinacija sreče i kladioničarskog znanja ili veštine. Tu dolazi do velikog problema identifikacije dobrog tipstera. Večina tipstera jednostavno nema dovoljno velik broj opklada ili jednostavno ne vode detajlnu statistiku o njihovim opkladama, da bi mogli dobiti dobru sliku o svom klađenju.
Sreča (ili nesreča) je uvek pristuna na početku. Puno ljudi, koji imaju potencial postati dobri tipsteri prestanu se kladitii na početku, jer nisu imali sreče. Sa druge strane, veliki broj ljudi, koji su srečom pogodili tipove na početku, dobiju samopouzdanje, ali ih večinu nažalost pogodi realnost, kad se to skrasi.
Šta kažu kladionice?
Tako je pinnacle, koja je jedna od vodečih “sharp” kladionica počela pričati o tome, kako oni identificiraju najbolje kladioničare na svetu i ko su oni, koji gube.
Svaki tipster može za sebe reći, da je najbolji, ali realno, kladionice su jedini u kladioničarskom svetu, koji imaju pravu sliku o tome, ko pobeđuje i ko gubi kad je u igri pravi novac.
Tako su iznjeli tri zanimljive stvari:
- Ako simuliramo 10,000 tipstera (mogu biti majmuni, kako ih oni nazivaju), koji nemaju kladiničarsko znanje i oslonimo se na njihovu sreču, nakon 5 godina 313 tih tipstera svejedno bi napravilo $50,000 profita. To se zove pristrasnost preživljavanja, gde neko preživi zbog čiste sreče. Tako postoji veliki broj tipstera i kladioničara, koji imaju dobre rezultate samo zbog toga, jer su imali sreče. Isto tako ima puno njih, koji imaju kladioničarsku znanje, ali nisu imali sreče.
- Ako uspešan kladiničar prati samo osnovnu statistiku o svojim opkladama, kao što su profit, yield ili ROI, nekako bi trebali barem 2500 opklada, da možemo početi pričati o tome, da nije bila samo sreča
- Najbolji način identifikacije uspešnih tipstera je “closing line value theory” ili teorija linije zatvaranje. Najbolji prevod je teorija zatvaranja kvota. Čak je jedan od njihovih vodečih meneđera Marko Blume rekao, da je njihova linija zatvaranja jako efikasna i da je to najbolji pokazatelj, ko može da im nanese finansijsku štetu i tko su oni, koji če verovatno gubiti u budučnosti. Pokazali su i statistiku na 1000 opklada, gde su poredili teoriju zatvaranja kvota i yield, koji je jako popularan među tipsterima. Izkazalo se, da je korelacija između teorije zatvaranja kvote i šanse, da neko pobeđuje zbog kladioničarskih veština jako je velika. Dok sa druge strane korelacija yielda (povračaj uloženog novca = profit/sve opklade) jako je mala. Drugim rećima, pračenje statistike profita, yielda, procenata pogođenih opklada ili ROI uopče nisu bitni. Jedino šta je bitno je kako neko igra kladionicu kad je u pitanju teorija zatvaranja kvota.
Šta je to teorija zatvaranja kvote i zašto je jako bitna?
Kvota zatvaranja je kvota neposredno prije početka događaja. A teorija u najjednostavnijem smislu je, da moraš uplatiti opkladu puno prije početka utakmice i da tvoja kvota mora biti bolja, nego što je kvota neposredno pre početka utakmice. Sa time platiš bolju cenu na tržištu nego svi ostali. Plačanje bolje cene na bilo kojem tržitu je osnova za profit.
U kladioničarskom tržištu imamo tri glavne faze:
- Kvota otvaranja. To je kada kladionice otvore kvote na neki događaj.
- Vreme klađenja. To je vreme kad se kladioničari klade i kladionica pokreču kvote.
- Kvota zatvaranja. To je vreme, kad se tržište zatvori i to je poslednja kvota prije početka događaja.
Da bi razumeli sav taj proces, i imali mogučnost strateški pobeđivati kladionicu, moramo razumeti to tržište, koje je jako slično svim ostalim finansijskim tržištima.
Klađenje slično finansijskim tržištima
Da bi zaradili na finasijskim tržištima, moram riskirati i platiti “dobru” cenu. Plaćanje dobre cene je i glavni razlog zašto kladionice zarađuju golemi novac. Jer realno pogađanje, ko če pobediti utakmicu nema veze sa uspešnim klađenjem.
Svaki put kad se neko kladi, kladionica automatski kladi se protiv njega. Opklada se može samo tako i desiti, kad imamo novac na obe strane. Dakle kladionice se ne fokusiraju na to ko če pobedit, nego na samo tržište i cene.
Svaki put, kad imamo događaj od 50% - 50% šansi, gde bi fer kvote bile 2.00 i 2.00, kladionica nam ponudi samo 1.90 - 1.90. I tako se kladionice uvek klade na tako zvani value bet. Ali stvar još nije gotova.
Te kvote su cene, koje mi plaćamo i jako su bitne. Te kvote se menjaju od prve faze otvaranja do konačne faze zatvaranja kvota. To možemo videti i sami, kad pratimo pad ili rast kvota.
Šta pokreće kvote?
Informacije pokreču kvote u klađenju, isto kao informacije pokreču cene na svim finansijskim tržištima. I kad dođe nova informacija, kvote se ponovo kreču kao reakcija na novu informaciju.
Tako je i razvijena hipoteza o javnim tržištima (Efficient Market Hypothesis), koja kaže, da se na javnim tržištima u svakom trenutku sve informacije uključuju u cijene imovine. Posljedično, nije moguće pobjediti tržište osim ako ne ulažete u nešto riskantno. Ili drugim riječima, jednom kad su sve informacije uključene u trenutnu cenu, cena postaje efikasna i dugoročno je nemoguće pobijediti tržište.
Potpuno efikasna kvota
Kod klađenja, kladionica prvo otvori kvotu, onda će se različiti ljudi kladiti na različite ishode i kvota će se početi micati. Kladionice će postupno povećavati svoj limit i sav taj novac če pomaknuti kvotu tamo gde bi trebala biti - potpuno efikasna kvota.
Utakmica počinje, i kladioničarsko tržište je zatvoreno. Poslednja kvota pre početka utakmice uključuje sve poznate informacije o događaju i stoga je najefikasnija cena, koju je po teoriji nemoguče pobediti.
Teorija zatvaranja kvote kaže, da poslednja kvota pre početka utakmice sadrži sve informacije o događaju, što ga u teoriji čini apsolutno preciznim. To je i potvrdio sam meneđer jedne od največih kladionica na svetu. Ako se kladite samo na poslednju kvotu - dakle pre početka utakmice - u prosjeku ćete izgubiti zbog margina.
Šta kažu profesionalni kladioničari i šta je rešenje?
Profesionalni kladioničari, uglavnom se klade mnogo prije početka utakmice. To je najbolja šansa, da pobedite kladionicu uz to da pratite kvotu koju ste uzeli i kvotu koja je bila poslednja pre početka utakmice. Ako kvote na koje ste se kladili konstantno padaju, na dobrom ste putu. A sa druge strane ako je konačna kvota konstantno veča od kvote na koje ste se kladiti, najverovatnije čete morati promeniti sistem klađenja, jer su vaše pobjedničke opklade verovatno puka sreča.
Jedan od najpoznatijih profesionalnih kladioničara na svetu, poznat pod imenom Spanky, kaže da radije izgubi bet, nego, da uzme lošu kvotu od kvote zatvaranja.
Primer dobre opklade:
Kladiš se na Real Madrid na kvotu 1.70 u četvrtak. Utakmica je u subotu i proveriš kvotu neposredno pre početka utakmice. Ako je kvota manja (1.50 recimo), to je dobar tip. Ako je kvota zatvaranja recimo 1.90, to je loš tip.
Poslednji komentar
Sve više više kladioničara fokusira se na taj jako bitan aspekt klađenja. Teorija zatvaranja kvote dosad je najbolja teorija, koju poznajemo, koja nam najbolje može opisati kvalitetu tipstera. O tome pričaju i diskutiraju svi najpoznatiji kladioničari na svetu. Da ta teorija drži vodu, potvrdili su največe kladionice, najbolji profesionalni kladioničari na svetu pričaju o tome, i opisano je u najboljim kladioničarskih knjigama (recimo Joseph Buchdahlove knjige o klađenju), člancima i podkastima.
Ipak nijedna teorija nije potpuna, tako moramo dodati i komentar za neke izuzetke i ovde. Dok god pričamo o profesionalnom klađenju, velikim sportovima, popularnim ligama i velikim tržištima, gde su uključeni veći novac, najbolji kladioničari, ili “sharp” kladioničari, ta teorija drži vodu. Ali kad uzmemo u obzir neke manje i egzotične lige, gde nema “sharp” novca u igri, ne možemo pričati o potpuno efikasnost tržištu. Večina arbitrage servisa baš tu teoriju iskorištava za klađenje na soft kladionicama, koje ne mogu pratiti sharp kvote. Tu nastaju neki drugi problemi o kojima ćemo možda neki drugi put.
Kada uzmemo u obzir sve, teorija završne kvote ostaje snažan pokazatelj profitabilnosti, što ga čini moćnim faktorom za identifikaciju dobrog tipstera.
