Svega osam minuta delilo je slavni Helsingborg od ostanka u društvu najboljih fudbalskih klubova u Švedskoj, a njihovog trenera Henrika Larsona od ostanka na mestu šefa stručnog štaba.
Ali, u toj novembarskoj noći 2016. godineu kojoj je Helsingborg igrao revanš baraža za opstanak u Prvoj ligi protiv Halmštada, tenzija koja se stvarala na tribinama prenosila se i na teren. A teren je bio prekriven dimom baklji upaljenih od strane navijača u trenutku kada je Henrikov sin, tinejdžer Džordan Larson, golom završio kontranapad svog tima i pokrenuo veliko slavlje na trbinama Olimpijskog stadiona.
Ali, onda je jedan igrač Halmštada pogodio sa bele tačke, a drugi postigao gol svog života, i utakmica je bila gotova. Helsingborg je ispao u Drugu ligu. To je bio znak za maskirane navijače da utrče na teren, bacajući korner zastavice i delove stolica na sve strane, ispaljujući rakete i vitlajući bakljama.
Džordan je bio opkoljen i napadnut, navijači su mu skinuli dres na silu. Henrik je stao u odbranu svog sina, stisnuo pesnice i skako unaokolo spreman da udari svakog navijača koji se usudi da krene u napad, pre nego što je izveden sa terena. Tri dana kasnije, napustio je rodni klub i rodni grad zajedno sa Džordanom.
Henrik Larson nije imao dodirnih tačakasa fudbalom od te noći 20. novembra2016. godine, pa narednih 15 meseci. Sada, sedeći u svom omiljenom kafiću u Helsingborgu, kafiću koji ima stari inventar i gole zidove i u kome ga svi znaju i niko mu ne dosađuje, kaže da je krenuo dalje i da je spreman za nove izazove.
– To sigurno nije bio najbolji mogući način da se rastanem sa navijačima, ali tako je kako je – kaže Larson u intervjuu za britanski Independent i nastavlja: – To je sada prošlost. Nisam od tad bio i verovatno se neću nikada ni vraćati u klub. Nisam najsrećniji kako se sve izdešavalo te noći, ali za mene je to prošlost. Završena priča. To isto tvrdi i Džordan, i ja mu verujem. Dovoljno je zreo da shvati da idioti koji su ga napali nisu baš previše pametni.
Ti „idioti“ su na kraju kažnjeni dok Larson, s pravom, nije bio kažnjen. Situacija se otrgla kontroli na najgori mogući način, ali frustracije su tinjale ispod površine mesecima unazad. Kada su rezultati kluba postajali sve lošiji sredinom te godine, priče o odnosu trenera i njegovih igrača su sve više izbijale na površinu. Posebno je pod lupom bio odnos Larsona i njegovog sina.
– Džordan i ja smo imali profesionalni odnos. Mislim da su pojedini igrači imali mali problem s tim, ali to je zato što nisu bili profesionalci i ne poznaju moj karakter. Da moj sin igra samo zato što je moj sin? To se nikad ne bi desilo.
Igrači koji su pojačali klub nisu doneli boljitak i odnos s novinarima je postao hladan. Larson je postigao zavidne rezultate sa svoja prva dva kluba koja je trenirao, Landskronom i Falkenbergom, ali je prvu sezonu u Helsingborgu završio na sredini tabele. Ipak, Larsonova katastrofalna druga sezona bila je dovoljna da se pokrenu priče o njegovoj smeni.
– Ovo je moj grad, ali želim da napustim Švedsku. Želim da se i dalje bavim trenerskim poslom, ali u Evropi. Pokušao sam da budem trener u Švedskoj, vodio sam tri različita kluba. Sa dva sam postigao dobre reziltate; što se Helsingborga tiče, neću reći da sam uradio dobre stvari, ali nisam uradio ni sve stvari loše.
Na pitanje gde vidi sebe za nekoliko godina, Larson odgovara da želi da ide u najjaču ligu na svetu, da se tamo oproba kao trener u najelitnijem takmičenju. Koliko je to izvesno, možda je najbolji pokazatelj da trenutno ni u jednoj online kladionici, kako su nam to rekli sa nezavisnog portala koji ocenjuje rad kladionica i online casina, sr.casino.guru, ne postoji ponuđena kvota da će Larson preuzeti neki od klubova iz Premier Lige u bližoj budućnosti. Ime i reputacija Šveđanina pak garantuju da će sigurno jednog dana možda i dobiti šansu, pošto je ostavio dubok trag na ostrvu igrajući pre svega za Celtic i Mančester Junajted.
–Želim u veliki klub, u neku veliku ligu. Svestan sam da moram da se dokažem kao trener. Mislim da imam potencijal, imam dosta znanja koje mogu da podelim i smatram da mogu na odličan način da prenesem igračima svoje ideje.
Larsona pokreće jedna izuzetno bitna misao:
– Kao treneru, bitna mi je ista stvar kao i kad sam bio igrač: želim da saznam koliko daleko mogu da doguram.
Dvadeset pet godina kasnije, kratka seda kosa zamenila je dredove, ali Larson se vratio tamo gde je bio na početku igračke karijere: željan za uspehom izvan zidina lučkog grada Helsingborga, željan da pokori svet.
